Друштво

ДР ЉУБОМИР РАДОЈИЧИЋ: ЈУРИШ НА ОРЈЕН

Док приватни предузетници, који су се у овом транзиционом периоду “снашли”, насипају и бетонирају морску обалу, прилагођавајући је својим преурбанизованим апартманима изграђеним на обали у планинском залеђу се дешавају чудне ствари.
Ширење обале односи се искључиво на рачун морског акваторијума Бококоторског залива који се опасно смањује уз катастрофалне посљедице по живи свијет у мору. Све те бетонске скаламерије и пјешчане плаже направљене од туцаника из околних каменолома дефинитивно убијају сав живи свијет у подморју.
Због профита и ситних уживања појединаца уништава се перспектива читавог залива, нарочито херцегновске ривијере која већ сад подсјећа на Будву и преурбанизоване Рафаиловиће. Сва брда изнад Херцег-Новог као и у осталом дијелу Боке, претрпане су кућама па та насеља све више личе на бразилске фавеле. Генерације које долазе послије нас, памтиће нас, а нарочито урбанисте, по овим хаотичним “урбанистичким украсима” које ће они морати сигурно да руше.
Сада долазимо до теме ове колумне, то јест чињенице, да сва та огромна количина грађевинског материјала која је утрошена за изградњу: марина, туристичких објеката, бетонирања и насипања плаза долази из Регионалног парка природе Орјен.
Прелијепа и моћна планина Орјен, са кривошијске стране представља бафер зону (зону превентивне заштите) которске општине која је под заштитом УНЕСЦО-а. Дио Орјена који припада херцегновској општини, представља регионални парк природе.
Орјен је планина коју су изузетно цијенили аустругарски окупатори, који су за свог принца Рудолфа направили пјешачку стазу до највишег врха ове планине као велики број планинских стаза ,саобраћајница и објеката који никад нијесу туристички валоризовани.
А шта смо ми за разлику од “мрских непријатеља” направили или намјеравамо да направимо од ове моћне планине:
-На обронцима Орјена имамо пет активних каменолома, три у херцегновској и два у которској општини, као још један дјелимично угашен на Подима изнад Херцег-Новог, који представља праву рану природи и први је ружни утисак који угледају туристи приликом сваког уласка бродова у Боку Которску. Он заузима простор површине од 30 хектара који би требало рекултивисати. Упркос многим обећањима најодговорнијих урбаниста Херцег-Новог, да ће овај каменолом бити рекултивисан, то се није десило. Он је активиран приликом изградње лукобрана марине туристичког насеља Лазарет у Мељинама . Марина је добила сагласност од ЈПМД из Будве иако никад није урађен елаборат процјене утицаја на животну средину.
-Од осталих “украса” Орјена тренутно имамо вишедеценијско активно градско сметлиште Тисове греде на Ублима, које загађује све подземне воде од Зеленике до Мориња. Осим подземних вода, ово сметлиште загађује и чисти планински ваздух јер често на њему горе аутомобиласке гуме, пластика и ослобођени гасови из сметлишта.
-Поред овог сметлишта, у нетакнутој природи поред локације Дубоки до, формирана је депонија истрошених аутомобилских гума на којој се већ налази 90 тона гума.
-Планинарске стазе изграђене у доба Аустро-угарске монархије које су заведене у републички попис стаза, а нарочито оне које се налазе близу колских путева, затрпане су грађевинским отпадом, који пратећи интезивни ритам изградње на обали постаје све учесталији. Ове пјешачке стазе радо користе пацијенти из скандинавских земаља који бораве у Институту “Др Симо Милошевић” у Игалу.

Са друге которске стране већ је нападнута локација Леденице гдје се интезивно депонује комунални и грађевински отпад из которске општине.

Као врхунац еколошког планирања, у еколошкој држави Црној Гори су двије будуће санитарне депоније, које се планирају за Општину Херцег-Нови (локација Дубоки до) и Котор ( локација Церовик ) и то поново на Орјену на 1000 м надморске висине на подручју са највише падавина у Европи. Процједне воде са тих будућих депонија, које се на тој висини неће моћи пречистити, сем подземних вода ће загађивати и морски акваторијум.
-Најчудније од свега је постојање пет активних и једног угашеног каменолома на Орјену.
Камен је сировина коју можемо сврстати у необновљива природна богатства која су изузетно важна у градитељству. Сви каменоломи послије затварања су простори изгубљене вриједности. Рекултивација пејзажа каменолома (враћање природи одузетог) је скуп поступак. Код свих каменолома, због промјене конфигурације терена, долази до трајне промјене – мијења се његова изворна и препознатљива слика.
У случају планине Орјен, очигледно је, да се не може спријечити уништавање природе и да је у еколошкој држави једини циљ економски интерес и максимализација профита за све структуре власти. Сав економски добитак од производње и продаје камених производа не може покрити трајну штету учињену природи Орјена.
Формирање каменолома на Орјену разорно дјелује на рељеф, биљни и животињски свијет. Умјесто изворне препознатљиве слике пејзажа, имамо празна удубљења, огољеле падине и гомиле јаловине. Послије завршетка експлоатације простор каменолома биће трајно измијењен у негативном погледу, без флоре и фауне.
Биолошка рекултивација огољелих и девастираних падина сваког појединачног каменолома, захтијева детаљно планирање, узимајући у обзир све природне елементе конкретног подручја: земљиште, климу, вегетацију и пејзаж. Зато се овакви брдски каменоломи морају почети озелењавати током експлоатације, у почетку само околину актуелног копа, да би касније у завршној фази цјелокупни простор каменолома био уређен у један функционални пејзажни простор, који ће се уклопити у природни крајолик.
Ми у Црној Гори, се веома неодговорно односимо према нашем “каменом мору” као јединственом реликту природе, који одушевљава многе туристе, једнако као наше пјесковите и стјеновите плаже, све док их ми не “уљепшамо” бетоном (због пластичних лежаљки и отвореног шанка ).
Циљ ове колумне је био да покуша да укаже на узрочно-посљедичне везе између активности на морској обали планинског залеђа Орјена. Цијену ће највише платити планина Орјен, као жртва похлепе инвеститора, чија је једина девиза: искористи, продај и нестани.

Аутор текста је др сци. Љубомир Радојичић,
виши научни сарадник Института “ Др Симо Милошевић”-Игало.

Повезане Вијести

Један коментар

  1. Teretni kamioni nepropisno odlažu šut pored puta prema Crkvi SV. NIKOLE u Baosicima čitavo popodne. Zovemo Komunalnu poličiju niko se ne javlja na telefon. Ovo je sramota . Dzabe ljubo Radojcic piše godinama kada nema ko da čuje ili neće iz nekog interesa.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close