ДруштвоИздвојено

ДР ВЈЕРОСЛАВА СЛАВИЋ, ИМУНОЛОГ – РИЈЕЧ ВИШЕ О ИМУНОЛОШКОМ СИСТЕМУ И КОРОНА ВИРУСУ

Шта корона вирус ради нашем имунолошком систему, колико ће помоћи вакцина, стварају ли се антитјела након што организам побједи КОВИД-19, како ојачати имунолошки систем код дјеце, колико је важан витамин Д, питања су на која одговара др Вјерослава Славић, доктор медицинских наука, специјалиста имунологије.

Корона, као и сваки вирус, изазива индивидуалну реакцију нашег имунског система и ако је имуни систем добро избаждарен, ако све компоненте добро функционишу, онда се пролази са благом сликом, попут прехладе.

-Код оних код којих постоји проблем у начину функционисања у имунском систему, ево шта се дешава. Имате три линије одбране: прва је оно што је урођено, неспецифичан који препознаје све, и обично први закаже. Онда иде друга линија која закаже када су у питању мало старији а код дјеце одлично функционише јер још увијек праве меморију у свом систему, и онда дођемо до трећег крака који подразумијева огромну количину антитијела и тада се дешавају чувене цитокинске олује. Као последица неконтролисаног системског инфламаторног одговора, имате нешто што се зове отказивање већег броја органа – плућа, бубрези итд. У свакој вирусној инфекцији, ако два не одраде посао онда последњи вод имунских ћелија мора да се активира, који подразумијева Б лимфоците. Кад организам дође у контакт са вирусом стварају се ИГМ антитјела. Она су велика, то је апарат и тек после мјесец долази до сазријевања и почињете да синтетишете ИГГ класу. Ову класу можда нећете моћи да измјерите у серуму, али имате их у меморијском систему Б лимфоцита који ће при сваком следећем контакту да прескоче прва два степеника и да воде организам на одговор.

Ако се деси реактивација вируса, односно дође до поновног оболијевања, то значи да прва прича није до краја завршена.

-Узмите за примјер херпес који избија на уснама. Кад сваки следећи пут избије на другом мјесту, то је само реактивација није нови вирус. Обично постоји неки окидач за то, а то може да буде јако пуно ствари: стрес, исхрана, физичка повреда или претјерана физичка активност. Осим код спортиста, претјерана физичка активност је велики изазов за имунски систем.

Чак 75% имунског система „лежи“ у цријевима, објашњава др Славић.

-Кад је у питању имунски систем, најважнија је исхрана, то је суштина. Причамо о здравој органској исхрани, нема је превише, али је Црна Гора има. То подразумјева да се води рачуна о уносу млијека, посебно крављег. Имам на уму краве типа А1 и А2, то су оне буше, старе краве којих се сви добро сјећамо. Треба водити рачуна о брашну односно пшеници јер је присутно јако пуно хибрида на тржишту које наш организам не може да свари јер за то није програмиран па се акумулирају токсини који праве проблеме. Као што каже мој професор Каменов, око 75% имунског система нам је у цријевима, а 100% имунских болести почиње од нефункционисања цријева.

Имунски систем је јако битан дио нашег организма. Он памти све што се десило, контакт са вирусом, бактеријом, емотивни или физички стрес, прича др Славић.

-Сунце и суплементи су битни да би ћелије функционисале, првенствено Д витамин. Живимо уз море, на плажама нема гужви, можемо испоштовати дистанцу зато користимо сунце јер је то нешто што нам баждари имунски систем, баш на нивоу цријева да имамо адекватан одговор, ни прејак, ни преслаб. Важан је и  цинк којег бисмо природно могли уносити преко бијелог лука, али је проблем што је наше земљиште сиромашно и у њему нема цинка па га не може бити ни у бијелом луку. Нема ни селена, такође. Важан је и магнезијум, а по мени најбитнија је прича о сапрофитној флори односно – пробиотицима. Има их веома много на тржишту а лактобацилус треба уносити у великом броју и онда имунски систем добије регулатора који одговара на изазов.

Дјеца су дружељубива те је изражен физички контакт и ту треба бити опрезан. Када је ријеч о јачању имунолошког система, правила су слична као и код одраслих, савјетује др Славић.

-Молим младе маме да дјеци дозволе да жваћу воће и поврће, месо, јер су влакнасте компоненте јако битне да би одржали цријевну флору. Уз оброк нека им сервирају и сезонску салату.

Епидемиолози су на почетку приче о корона вирусу говорили да ће он нестати са топлим временом. Др Славић каже да су сунце и УВ зраци одрадили своје, али су људи погрешно схватили да ће то уништити вирус у околини.

-Сунчеви зраци стимулишу синтезу витамина Д у организму и то ствара могућност да убије вирус, тако да због тога су вјероватно и клиничке слике сада релативно блаже. Сам ток болести је успорен, краћи, мања је фебрилност и то је уствари последица дјеловања УВ зрака односно додавања витамина Д у организам.

На питање шта је ново што знамо у односу на прољећни период и први сусрет са корона вирусом, др Славић објашњава да је у старту било јако пуно недоумица да ли је то вирус из природе или је настао у лабораторији.

-Оно што је истина је да има елементе ХИВ-а, као РНК вирус и његов афинитет је био управо према имунском систему, тј. према нашим Т–лимфоцитима. У међувремену, десило се веома пуно мутација. Сада мислим да су мутације природне, јер се вирус труди да преживи с обзиром на то да су му се измијениле околности тако да ћемо мало сачекати да видимо шта се заправо десило. Читала сам текст који је био врло интересантан, а објавио га је New England journal, гдје чак постоје неке недоумице о поријеклу вируса па је једна од тих теорија да је ријеч о покушају прављења вакцине. Ми заиста имамо потребу за вакцинама код јако пуно вируса не само код короне.

Код сваке вирусне инфекције, када говоримо о вирулентним вирусима овог типа, јако је битно да дође до прокужености популације, прича др Славић.

-Ако је има око 30% онда је мања могућност да те инфекције добијају епидемијске размјере. То је нешто што ће се временом десити а колико ће бити потребно да до тога дође, то не знам. Када је у питању колективни имунитет, то је основа цијеле приче да можете контролисати епидемију било којих вируса. У старту се причало да не оставља траг у продукцији антитјела, па се испоставило да их ипак имамо али да их сви не производе, па да трају мјесец а сада и три… Овдје је ипак активиран други тип имунског одговора организма који је усмјерен на директно убијање ћелија вируса када уђе у наш организам и ту је врло тешко направити квалитетну вакцину. Оно што сам успјела да прочитам је да вакцина са Оксфорда управо стимулише Т–лимфоците односно ћелијски одговор и која би требала дати ефикасну заштиту а колико ће то трајати, тешко је рећи.

Вакцина која стимулише Т–ћелијски одговор користи се против туберкулозе, чувена БСГ вакцина.

-Земље које имају законску обавезу вакцинације БСГ вакцинама имали су много мању стопу смртности у односу на земље у којима су вакцинисани само одређени слојеви становништва под високим ризиком. БСГ вакцина има и других ефеката, поново постаје врло актуелна и у земљама које нису имале проблема са туберкулозом. То је варијанта која ће морати да стимулише тај дио имунског одговора. Бројне су сада већ приче, од теорија завјере до спекулација и тешко је бити паметан. Оно што сам видјела је да вакцина са Оксфорда улази у озбиљан клинички “трајал” и чији су резултати добри, поготово са аспекта нежељених ефеката, што је кључно. Видим да вакцина рађена у Јужној Кореји исто даје добре резултате, Аустралијанци су радили пет варијанти. Вријеме и јесте и није савезник. Када се прави вакцина мора се бити опрезан јер се не спуштамо на ћелијски већ на субћелијски ниво, ниво молекула у ћелији и могућност да дође до активације неких других ствари које нису баш видљиве је реална и та истраживања морају бити врло, врло прецизна. Акценат је увијек на нежељеним ефектима и на начину подношења вакцина.

Да ли можда постоји правило у епидемији, можемо ли очекивати завршетак или нас на јесен очекује наставак?

-Вирусне инфекције и начини мутације вируса су веома непредвидиви. Мислим да неко озбиљно истраживање још није рађено да би смо могли да предвидимо али искуснији вирусолози кажу да овакве епидемије имају три пика. Да сматрамо да нам је ово други пик али ће трећи пасти у вријеме сезонског грипа и биће теже препознати клиничке слике. Свјетска здравствена организација мијења став и више не чека 14 дана већ се излијеченом сматра особа која нема три дана температуру и нема симптоме, те тада нема потребе за контролним ПЦР тестовима. Има помака у смислу да се ипак више не инсистира толико на том асимптоматизму. Мислим да имамо мање разлога да се бринемо да ће нам неко ко нема клиничке симптоме, што значи да се његов имунски систем не бори против вируса, пренијети вирус. Мени није баш најјасније како може да буде преносилац.

У Црној Гори почиње да се ради веома сензитиван тест – КЛИА.

-То је тест који је по сензитивности између серологије која нам детектује да ли смо почели да стварамо антитјела, односно да ли смо активирали тај крак имунског одговора и теста који се нам показује секреталну активност наших ћелија уколико под изазовом ћелија. КЛИА је тест који је по сензитивности између real time PCR и обичног ПЦР. Много је јефитнији и има валидацију да ли имате реактиван вирус у организму односно да ли реагујете на вирус или не.

Страх од корона вируса свеприсутан је међу грађанима. Др Славић објашњава да је страх инстиктивна радња и логична је последица ако сте свакодневно бомбардовани информација.

-Морамо бити рационални, поштовати препоруке, дистанцу, умјерени контакти.

Како оцјењујте тренутну ситуацију у Црној Гори и Херцег Новом када је ријеч о коронавирусу?

-Ситуације прилично озбиљна али не и толико забрињавајућа ако људи схвате да треба, у што је могуће већој мјери да избјегавају контакте, колективна догађања, да носе заштитну маску у затвореним просторима. Мали број људи је хоспитализован и то је добро. Прича о корони у истраживачком дијелу добија свакодневне измјене, тако да не знамо још увијек са чиме се боримо. Мутација и начин преноса биће тема полемика у дужем периоду. С обзиром на начин како се релативно брзо шири, пут преноса вируса је промијењен, казала је др Славић.

Др Вјерослава Славић, доктор медицинских наука, специјалиста имунологије, вођа је истраживачког тима у Институту „Др Симо Милошевић“ и професорка на Факултету за примјењену физиотерапију и Факултету фармације.

Tags

Повезане Вијести

2 Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Прочитајте Још
Close
Back to top button
Close