Друштво

МЦП: ПОЗИВ НА БРАТСКУ ЉУБАВ И УЗАЈАМНОСТ

Из Митрополије црногорско – приморске  упозоравају на опасности , које су се надвиле над голим животима вјерујућих хришћана и свих грађана Црне Горе.  

– Бог је дао да се и у наше дане испуне оне ријечи народне мудрости која каже да ни једна невоља не долази сама. Тешко је живјети у земљи којом тако дуго једни исти људи владају без потребе за договором и дијалогом око важних тема.Тешко је бити грађанин државе у којој законе најмање поштују они који су их сами доносили. Мучно је бити припадник друштва у ком су највеће зараде и најуноснији послови загарантовани само онима који су блиски владајућем режиму. А народу – мрвице са стола, као испуњење оне потресне библијске слике!

  Вирусна болест КОВИД 19, па затим вирус општег безакоња, и на крају вирус ”закона који лежи у топузу” – навалили су се на наш обесправљени народ, не бирајући међу националним опредјељењима, међу младима и старима, међу незапосленим. Свима нам је тешко, а биће још теже у погледу материјалне егзистенције. Судбину већине грађана дијеле и наши свештеници – од којих многи живе од социјалне помоћи Цркве, која у ствари живи од народа, као и монаси који су се и заклели на сиромашан и скроман живот. Црква, поред бриге о свештенству и монаштву са мноштвом новообновљених манастира, од својих невеликих средстава отворила је и четири народне кухиње (Цетиње, Подгорица, Беране, Бијело Поље) у којима се хране стотине сиромашних породица.  Истовремено, Митрополија, нарочито преко Манастира Острога, на сваки начин, помаже великом броју угрожених људи, а посебна је брига посвећена избјеглицама са Косова и Метохије, из Босне и Херцеговине, Хрватске. Осим тога, Црква се брине и о омладини, која је будућност ове земље, тако што издваја десетине стипендија за студенте разних факултета. Буквално, све што је стекла и што стиче својим трудом, као и што добије народним прилозима, Црква дијели и додјељује другима. Наше монаштво све се више бави пољопривредом и сточарством, обнављајући духовно себе и светиње, као и остатке црквене имовине коју држава није одузела. Монаси и монахиње својим трудом зарађују свој хљеб, све им је заједничко, нико од њих не стиче за себе или своје него само за општу корист и служење свима. Тим својим трудом, као и увијек, служе за примјер свима грађанима, нарочито онима који су напустили своја имања, а у градовима остали и остају без посла и плате, наведено је у Саопштењу Митрополије црногорско – приморске.

Позивају   све људе добре воље, да пред предстојећим тегобама стоје достојанствено.

– Да будемо човјекољубиви у мјери на коју нас позива јеванђеље. Да све братски дијелимо и да бринемо о пријатељу и комшији онако како бисмо вољели да неко брине о нама. Наша Црква то чини колико може и умије, и чиниће и даље, бринући најприје о онима који су сами и који су на ивици глади. Нас у Црној Гори нема превише по броју, и сви смо, мање или више, у међусобним родбинским и кумовским везама. Сваки човјек нам је брат јер смо сви створења једног Оца Небеског. То нашу обавезу да једни о другима побринемо чини још и већом. Они, којима је Бог дао да имају, нека своју имовину схвате као дар који, у овим тешким временима, по расуђивању и онолико колико се може, подијеле са другима. А они који приме помоћ или зајам, нека то чине са благодарношћу,саопштили су из Митрополије црногорско-приморске.

Tags

Повезане Вијести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close