ИздвојеноКултура

НОВИ НАСЛОВ НЕБОЈШЕ РАША: ПОРТРЕТ ЗНАМЕНИТОГ НОВЉАНИНА ТОМА К. ПОПОВИЋА

Херцегновску савремену публицистику темама о знаменитим људима српске баштине између другог и трећег миленијума трајно и упечаљиво обиљежио је Небојша Рашо. Низу познатих наслова је додао  и дјело „Томо Крстов Поповић-херцегновски родољуб, просветар, историчар, књижевник  и задужбинар“ објављеној у посебној едицији као 70. наслов  „Друштва за архиву и повјесницу херцегновску“ са суиздавачима  „Матица Боке“ , „Српски Соко“ Херцег Нови  и Коло Српских сестара Херцег Нови.

Рашо самосвјешћу, чувствима и знањима бдије над новским  српским духовним простором  и са новим насловом  о Тому Поповићу, једном од најзнаменитији Новљана, распирује ватру у свим српским огњиштима  свога родног краја. О новом наслову на вечерашњој промоцији у дворани “Парк”  говорили су предсједник ОО „Матице Боке” Мирко Мустур, адвокат Зоран Лазаревић и аутор.

О Тому К. Поповићу и његовом времену  које се може сматрати  „златним“ периодом у националном, културном  и економском процвату Херцег Новог,  Томовом доприносу прво као просветара, али и као историчара и писца, а на крају и као задужбинара, говорио је Мирко Мустур. 

-Ријеч је о великоми родољубу. Томов рад у  Српској закладној поморској школи, његово дружење са Симом Матавуљом али и дио његовог  књижевног рада су тема ове књиге. Ја о томе не желим да причам . Јер све то  се може прочити на страницама ове књиге. Овог пута ћу рећи  да посао који је започео Томо Поповић (1853-1931) и Саво Накићеновић (1882-1926) настављају и ове млађе генерације и историјско памћење  Херцег Новог се и даље чува и биљежи, захваљујући ентузијазму  појединаца-казао је Мустур истичући да су најистакнутији представници тог мукотрпног рада који је недовољно признат,  Горан Комар и Небојша Рашо.

-У данашњем времену , када се у Боки Которској, Црној Гори а и шире  покушава створити неки нови, до сада непознати човјек, људска јединка са  историјом уписаном на задњих 20 или 30 година. када се све  оно што је било прије преправља и фаслификује, дјело Небојше Раша  преставља документовано и чврсто упориште истине историје  и духовне вриједности  овога краја. Овим дјелом о Тому Поповићу и ранији насловима Небојша износи  свјесно склоњена документа. Вечерас промовишемо књигу о Тому К. Поповићу а ускоро ћемо причати и о допуњеном издању  његове књиге  о Мирку Комненовићу, човјеку којем наш град  тек треба да се одужи. Желим да апелујем  да се  обезбједе  бар минимална средства и услови  за рад Рашу и Комару јер тај њихов рад ће дати богате плодове знања и трајно обогати библиографију познатих личности и догађаја нашег родног краја и да својим  радом препознају  догађаје и људе који су били значајни чиниоци у историји Боке и Херцег Новог и да у својим публикацијама све то трајно буде забиљежено за нас и будуће генерације -казао је Мустур.

Адвокат Зоран Лазаревић  је нагласио да нас Рашо из наслова у наслов упознаје са локалном историјом.

-Читајући те податке схватамо да то није локална историја већ доказ да су се свјетски вјетрови и олује ломиле о овим крајевима. А то је очигледно и данас. Томо Поповић је био велики борац за права српског народа. Његово дјело је било инспирисано родољубљем  и успио је да те приче и догађаје из 19. вијека остави нашем народу -казао је Лазаревић и затим прочитао  причу  “Учитељ Ђуро и трговац Василије“ .

-Ради се о радњи из 19. вијека која је врло примјенљива и на наше вријеме. Ова поучна прича Тома Поповића коју нам у овој књизи презентира Небојша Рашо показује колико смо спреми да чувамо свој језик и своју традицију. Постављам питање да ли смо ми данас спреми у борби за наша права? Ове наше литије показују да полако стичемо самопоуздање и да ћемо у будућем времену потврдити да смо спремни да се боримо за свој идентитет. Уставом Црне Горе је загарантовано једнако и ћирилично и латинично писмо.Питање је колико смо ми спремни да радимо нешто а не да радимо нешто компликованије. Ја ћу рећи у мом позиву .има нас само неколико адвоката који пишемо поднеске ћирилицом и  није било проблема. Разматрани су ти наши захтјеви. Значи не треба да се бојимо тих ствари. Ја очекујем да наставимо борбу Тома К. Поповића  заједно са Небојшом Рашом и сигуран сам да ћемо побиједити -казао је Зоран Лазаревић.

Он се као правни заступник Кола Српских сестара Херцег Нови осврнуо  на спор који Коло води  у покушају повратка имовине реституцијом јер је познато да је Томо К. Поповић своју имовину поклонио тој хуманитарној организацији.

-Првостепени суд је тај захтјев уважио али другостепени суд је вратио предмет на ново разматрање са образложењем да КСС Херцег Нови не постоји од 1941. године и да садашње КСС није правни наследник. Ми настављамо правну битку да докажемо да се мора поштовати жеља из тестамента Тома К. Поповића и да је садашње КСС Херцег Нови законити наследник те имовине која се налази у центру града -закључио је Лазаревић.

Томо К. Поповић је био први херцегновски српски писац, први историчар.

Написао је “Историју Херцег Новог“ још 1884. године. Он у Херцег Новом као учитељ васпитач дјелује  од 1874. године. Било је то вријеме када су се Бокељи  изборили за право да се у службеној употреби тадашње царевине  користи српски језик.  Његов историјски рад крунисан је историјом „Херцег Новог“1924. године која је обухватала период до пада Венеције 1797. године. Његов рад  на наставку овог пројекта  спријечила је смрт 1931. године. Ова моја књига на којој  сам дуго радио али се некако није дало да угледа свјетло дана као да је судбина овог наслова пратила судбину Тома Поповића који је радио тихо и скромно и био је признати и познат  у књижевним круговима  ван Херцег Новог. О  томе говори  његова препиоска са познатим личностима његовог времена а која се по његовој жељи чува у архиву САНУ -рекао је Небојша Рашо и појаснио да је у књизи објавио  више Поповићевих  књижевних радова  а један од њих је и онај о којем  је говорио Зоран Лазаревић.

-Његов књижевни  рад  је приповједачки, заснован вјероватно на истинитим догађајима. Његове новеле  су слика  Херцег Новог од прије сто и више година. То је Херцег Нови којег нико не памти. Вјерујем да су ове новеле у књизи интересантније од биографије Тома Поповића.

Стеван Поповић,  уредник  календара „Орао“ , му је честитао  „због лијепог причања, чистог језика и богаштине народних фраза“. Поповићев цјелокупни рад може се описати ријечима  владике  Герасима Петрановића који је обишао школу на Топлој за вријеме херцеговачког устанка 1875. – 1878.  у којој су учила избјегла дјеца . Он је ухватио Поповића за руку  и одвео га до прозора  са кога се видјела црква  Вазнесења Господњег  и пред свима  рекао:  “Томо,  вишу си засдужбину урадио него да си онолику  цркву саградио“.  Иако се Поповићево  дјело “Чежња за отаџбином“ изводила крајем 19. вијека у Зетском дому, Тома  Поповића данас нема у црногорским читанкама, као што  нема   ни Марка Цара,   ни Уроша и Владимира Тројановића, Вицка Трипковића и других бокешких књижевника-казао је аутор књиге.

Гост промоције је био и Зоран Дојчиновић, конзул Републике Србије у Херцег Новом.

Tags

Повезане Вијести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close