Економија

НОВОЈ ВЛАДИ НА НАПЛАТУ 708 МИЛИОНА ЕУРА СТАРИХ КРЕДИТА

Нову Владу дочекаће јавни дуг од 3,7 милијарди или око 90 одсто брутодомаћег производа. Најтежи посао нове власти биће како обезбиједити редовно финансирање јавних расхода, међу којима су најважнији плате, пензије, социјална давања и одржавање здравственог система, јер су буџетски приходи у паду за око 25 одсто у односу на прошлу годину, што показују подаци Централне банке.  

На наплату стиже 708 милиона кредитног дуга

-Најважнија и хитна обавеза нове Власти биће преговори са повјериоцима око старих дугова који пристижу на наплату, то је, према важећем Програму економских реформи, око 150 милиона до краја године као и 456 милиона у наредној годину и још 102 милиона за камате, пишу Вијести.

Враћање ових дугова новим задужењима под комерцијалним условима био би нови и превелики терет са слабу државну касу, јер би камате биле значајно веће због све већег јавног дуга Црне Горе и неизвјесности у погледу одрживости њених јавних финансија.

Због тога је неопходно и хитно почети нове преговоре са Међународним монетарним фондом и Европском унијом око издашнијих и повољнијих пакета помоћи.

За земље чланице Европске уније ти пакети помоћи су значајни и издашни, док кандидати за чланство могу добити подршку, али је она условна. Шта би могло да чека Црну Гору у тим преговорима, може да се види из недавно завршених преговора ЕУ и Украјине, као и оних које управо води Босна и Херцеговина са бриселском администрацијом.

 Тако је украјински парламент  одобрио потписивање уговора с Европском комисијом, који обухвата кредитно задуживање од 1,2 милијарде еура, али је та подршка условљена међународном контролом јавног сектора Владе у Kијеву. Да би Украјина добила ову кредитну траншу, Брисел је тражио контролу јавних набавки и запошљавања у јавном сектору, као и провјере пословања државних компанија од које су многе компромитоване посљедњих година. Према уговору ове секторе и државне компаније контролисаће незивисни резивори које одреди Европска комисија.

 Kако преносе медији у БиХ, основни услови тој земљи за добијање нових кредитних линија и помоћи од најважнијих међународних финансијских извора су реформе, од којих су основне повећање транспарентности и ефикасности у набавци медицинске опреме, увођење реформи у царинску и пореску управу, јачање независности, контроле и ефективног рада правосуђа, повећање транспарентности у раду државне управе уз већа овлашћења и независност агенције за борбу против криминала, те увођење нормативне законске базе за управљање јавним предузећима на корпоративном принципу уз контролу јавних набавки и трошкова.

ЈАВНА УПРАВА, НАБАВКЕ И ДРЖАВНЕ ФИРМЕ ПОД ЛУПОМ

 ММФ годинама од Црне Горе тражи да смањи јавну администрацију, реформише јавна набавке и државне компаније. Урађене су само козметичке, али не и суштинске промјене јер је јавна администрација све бројнија, свакодневно се појављују нове сумњиве јавне набавке вишемилионских вриједности, а од већине државних компаније направљени су губиташи чије одржавање у животу државни буџет годишње кошта више десетина милиона еура.

Црногорска Влада је до сада избјегавала да направи кредитни споразум са ММФ-ом, који би значио да мора испуњавати овакве његове захтјеве и драже јој је било узимати кредите по вишим комерцијалним каматама. Могући разлози за такво понашање били су због тога што је државна администрација пуна активиста владајућих партија и чланова њихових породица, па је био политички ризик остављати их без посла јер би изгубили и одређени број гласова. Перцепција у јавности је и да јавне набавке служе да би послове добијале компаније блиске људима на власти, као и да се државне компаније користе за исисавање капитала или се намјерно уништавају да би их привилеговани бизнисмени купили по значајно нижим цијенама.

У току прошле године је на јавне набавке потрошено 608 милиона еура, ако би се реформом могло уштедити десет или 20 одсто, добила би се значајна количина новца. Неколико највећих губиташа међу државним компанијама годишње из државног буџета добију између 30 и 50 милиона еура, попут “Монтенегро ерлајнса”, Црногорске и Барске пловидбе, Монтекарга, Жељезничког превоза, Жељезничке инфраструктуре…

Тако да ЕУ и ММФ тачно знају шта су узроци расипања јавног новца у земљама у транзицији и сада траже да њихови ревизори преузму контролу управо у тим областима.

 ОБЕЋАЊЕ НОВЕ ВЛАСТИ БЛИСКА ММФ

Црногорске државне финансије су доведене у врло лошу ситуацију и нова Влада неће имати пуно избора, односно,  мораће ући у сличне аранжмане са ЕУ и ММФ-ом.

Добра новост је и што су представници новоизабране власти најавили да ће покренути реформе јавне управе, да ће много ресоре водити експерти, да ће бити квалитетнија и транспарентнија контрола токова државног новца, као и да ће преиспитати оно што су радили њихови претходници. Тако до је много тога што су најавили у складу са оним што ЕУ и ММФ траже.

У случају Украјине и БиХ реформе морају да спроводе исте власти које су те проблеме и направили, у случају Црне Горе то ће радити нова власт па ће јој бити лакше да их спроведе и евентуално процесуира оне који су својим чињењем или нечињењем оштетили државу.

ПАД БДП-а БЛИЖЕ 20 % НЕГО ВЛАДИНОЈ ПРОГНОЗИ ОД 6,8 ПРОЦЕНАТА

 Влада је у јуну прогнозирала да ће БДП у овој години пасти за 6,8 одсто, док је раније ММФ прегнозирао пад од девет одсто ако у јулу и августу дође до нормализације туристичке посјете.

То се међутим није десило и остварене су најцрње слутње, јер је стопа пада прихода од туризма у јулу и августу износила преко 90 одсто, а сличне најаве су и за наредне мјесеце. Туризам, директно и индиректно, чини 25 одсто црногорске економије, тако да је јасно да ће пад БДП-а бити у много већем проценту. Kонсултантска фирма “Fidelity consulting“  недавно је израчунала да ће пад црногорске економије у другом кварталу износити 24,6 одсто. Управа за ститистику Монстат, према свом календару, требало би податке за тај квартал да објави 23. септембра.

Ако би се сличан пад, између 20 и 25 одсто, могао очекивати и у трећем кварталу, јул-септембар, годишњи пад БДП-а могао би бити између 15 и 20 одсто.

Прошлогодишњи износ БДП-а износио је 4,9 милијарди еура, па би га пад од 15 одсто спустио на 4,16 милијарде. Kако ће јавни дуг на крају године бити између 3,7 и 3,8 милијарди, нови износ БДП-а ће бити између 89 и 92 одсто БДП-а.

Уколико би пад БДП-а износио 20 одсто, он би износио 3,92 милијарде, односно вриједио би између 94 и 97 одсто БДП-а.

Незавршени ауто-пут велики терет, рата пристиже већ наредне године

Велика мука за нову Владу биће и незавршена дионица ауто-пута Подгорица – Матешево, чије отварање касни већ годину и по а праћено је огромним растом трошкова и великом нетранспарентношћу досадашње власти.

Kредит од 944 милиона долара узет прије пет године од кинеске ексим банке, долази на наплату већ нередне године, могуће и прије неговог завршетка. Полугодишња рата износи 33,7 милиона долара, без трошкова камата.

Укупни годишњи расход за враћање дуга за ауто-пут износио би око 65 милиона еура наредних 14 година, док би у најбољем случају приход од путарине могао износити до 20 милиона еура. Од овог прихода прво би се плаћали трошкови – плате запосленима, трошкови управљања и одржавања ауто-пута, рачуни за струју…, тако да ће врло мало новца преостати, односно скоро цијела рата ће бити враћена из буџета.

Градње нове дионице нема док се не смањи јавни дуг: са градилишта ауто-пута

Градње нове дионице нема док се не смањи јавни дуг: са градилишта ауто-пута фото: Борис Пејовић

Износ трошкова биће знатно већи од планираног, јер су “непредвиђени радови” већ прешли 90 милиона еура. Влада и кинески извођач ЦРБЦ још се нијесу договорили о новом року за одлагање завршетка радова јер постојећи истиче 30. септембра а завршено је тек око 90 одсто радова. Преговарају и око нових непредвиђених плаћања, а нови трошак би могао бити до 22 милиона еура. Нови рок за завршетак радова вјероватно ће бити крај јуна наредне године, а цијели посао према првом уговору требало је да буде завршен 11. маја 2019. године.

Претходна Влада приликом склапања уговора о кредиту у доларима, није узела осигурање од валутног ризика, па је сада вриједност кредита у еурима већа за око 120 милиона. Ни одлазећа Влада није искористила своје четири године да осигура овај кредит, тако да је штета само повећана. Нова Влада мораће да рјеши и овај проблем, што ће цијели трошак за дионицу ауто-пута повећати за још неколико десетина милиона еура.

Из ММФ-а је јасно саопштено да Црна Гора због високог јавног дуга неће моћи да почне градњу нове дионице ауто-пута у року од три године или док јавни дуг не спусти испод 60 одсто БДП-а.

Од садашњег јавног дуга од 3,7 милијарди, свега 600 милиона се односи на ауто-пут, а преко двије милијарде је појела јавна администрација и буџетске рупе.

Tags

Повезане Вијести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close