Туризам

ОДБОР ЗА ТУРИЗАМ РАЗМОТРИО ТРЕЋИ ПАКЕТ МЈЕРА – ПРЕДСТАВЉЕН ДИГИТАЛНИ ТУРИСТИЧКИ ВАУЧЕР

Одбор удружења туризма и угоститељства размотрио је трећи пакет економских мјера подршке грађанима и привреди за ублажавање посљедица пандемије коронавируса, који је прошле седмице усвојила Влада Црне Горе. Такође је презентован нови производ Дигитални туристички ваучер.

Сједницу, која је одржана онлине, водио је предсједник Одбора Ранко Јововић:

-Свјесни смо изазовне ситуације у којој послујемо, али оптимизам не смије да нас напусти. Надам се да долазе боља времена за туризам и да ћемо ипак искористити дио ове сезоне – казао је Јововић.

Државни секретар Министарства одрживог развоја и туризмаи шеф Оперативног тима за подршку туристичкој привреди Дамир Давидовић, представио је Трећи пакет економских мјера, за период до 2024. године, вриједан 1,22 милијарде еура, од чега помоћ туризму износи 215 милиона. На краткорочне мјере, до 2022. године, односи се 83 милиона еура.

Краткорочне санационе мјере, које ће бити ефективне у 2020. години, износе 51 милиона еура и огледају се у репрограму кредита, повољним условима финансирања уз субвенције камата и субвенцијама у циљу очувања радних мјеста.

-Каматна стопа ће се у потпуности субвенционирати за репрограмирани кредит. Приликом репрограма, стопа коју договарате не смије да буде већа него што је код основног кредита. Министарство ће најкасније наредне седмице расписати јавни позив гдје ће моћи да се пријави цијела туристичка привреда и сектор угоститељства. Репрограм се односи на период од средине марта – рекао је Давидовић.

Предвиђене су и субвенције за туроператоре (1,5 милиона еура) и регистроване издаваоце приватног смјештаја (три милиона еура), кроз програме и критеријуме који ће усвојити Влада, као и смањење накнаде за коришћење морског добра (пет милиона еура).

-Фискални ефекат краткорочних мјера у сектору туризма закључно са 2022. годином износиће 83,35 милиона еура – наводи Давидовић.

Поред краткорочних социо економских мјера, трећи пакет садржи и дугорочне мјере до 2024. године. Дугорочне мјере се огледају у кредитима за завршетак и изградњу нових хотела, реконструкцију, адаптацију, опремање, куповину постојећих хотела, за унапређење туристичке инфраструктуре и ванпансионске потрошње и за подршку угоститељству затим утврђивање категорије “стални сезонски радник” који остварује право на 60 одсто зараде за шест мјесеци када не ради, од чега ће 50% субвенционисати држава (осам милиона еура), а послодавац 50% .

-За завршетак започетих инвестиција у хотелске капацитете максимални износ кредита је пет милиона еура, док је исти максимални износ опредијељен и за изградњу нових хотела, односно за реконструкцију, адаптацију, опремање, куповину постојецих хотела, за унапређење туристичке инфраструктуре и ванпансионске потрошње – рекао је представник Министарства, додајући да је за подршку угоститељству опредијељен износ до три милиона еура кредита.

Међу дугорочним мјерама подршке инвестиционим, стратешким и развојним пројектима су и оне које се односе на израда апликативног рјешења за пријаву боравка туриста и праћење туристичког промета, успостављање сателитског обрачуна ефеката од туризма, мјерење утицаја ЦОВИД-19 на туристичка кретања. Ту су и ревидирање модела развоја маркетинга и израда стратешких докумената за имплементацију новог концепта развоја туризма на полазним основама: паметне специјализације, одрживости, иновација, циркуларне економије, смањења карбонског утицаја, равномјерног регионалног развоја уз акценат на запошљавање студената, младих и жена. Мјере подршке инвестиционим, стратешким и развојним пројектима вриједне су 131,7 милиона еура.

-Величина црногорског тржишта, неопходност раста, потреба за диверзификацијом понуде Медитерана, у наредне четири године тражи од нас да пружимо додатни квалитет у складу са свјетским трендовима усмјерен ка средње и вископлатежним гостима. Приликом диверзификовања понуде биће потребно више креативности и храбрости. Вјерујем да ће то што су за ову намјену опредијељена значајна средства додатно мотивисати црногорску туристичку привреду – закључио је Давидовић.

Трећим пакетом мјера предвиђено је снижење стопе ПДВ-а на 7% код припремања и услуживања хране, пића и напитака, осим алкохолних пића, газиранлх пића са додатком шећера и кафе, у објектима за пружање угоститељских услуга. Намјера је да се тиме најпогођенијем дијелу привреде што прије пружи помоћ у циљу превазилажења негативних посљедица, усљед насталих ванредних и непредвидљивих околности изазваних епидемљом Цовид-19. У предлогу измјена и допуна Закона о ПДВ-у и услуге смјештаја у туристичким апартманима опорезују се по сниженој стопи, што до сада није био случај.

Немању Николића, УТИП “Црна Гора”, интересовало је да ли се субвенционисање камата односи и на кредите добијене од Европске банке, на шта је добио одговор представника Министарства да ће се то размотрити. Стриктно ће се пратити коришћење мјера подршке у туризму и угоститељству, да би се средства намјенски трошила.

Душко Милановић из хотела “Лајтхаус” питао је да ли субвенције обухватају туристичко/угоститељске услуге попут кетеринга и превоза туриста бродићима, те да ли се односе и на кредите који су недавно одобрени, што је Давидовић потврдио.

-По подацима Централне банке одобрено је 1.500 кредита за подршку туризму и угоститељству, казао је Давидвић .

Томо Кнежевић, Липска пећина, оцијенио је да подршка туристичким посленицима неопходна у овој години. Интересовала га могућност ослобађања од концесионе накнаде. Одговорено је да локалне самоуправе треба да пруже допринос растерећењу привредних субјеката у овом изазовном времену не само по питању концесионих накнада већ и закупа тераса.

Јанко Рацковић Хотел “Катаро” указао је на потребу да се из Буџета више средстава издвоји за дигитални маркетинг црногорске дестинације те појача сарадња са авио компанијама, нарочито лоw цост.

-Опредијелили смо највећа средства до сада за дигитални маркетинг и јачање авио доступности – одговорио је ДАВИДОВИћ.

Директорица Националне туристичке организације Жељка Радак Кукавичић, казала је да је расписан тендер за дигитални маркетинг, вриједан пола милиона еура, а отварање понуда биће 13. августа.

-Укључили смо емитивно важна тржишта, а, поред региона, ту су француско, њемачко, пољско, Велике Британије. Са кампањом ће се кренути када се створе епидемиолошки услови за то – навела је она.

Истакла је да је акценат на свим сегментима понуде Црне Горе, те да ће бити организоване студијске посјете медија “скривеним”
односно мање познатим предјелима наше земље. Фокус ће, између осталог, бити и на екокатунима, те камповима.

Давидовић је позвао сеоска домаћинства да се региструју за обављање туристичке дјелатности чиме би се обогатила понуда нарочито на сјеверу. Информисао Одбор да је Министарство предложило отварање граница за туристе из Русије, а коначну одлуку о томе ће донијети НКТ.

Мирко Тимотијевић, Монтецеса, апеловао је на брже рјешавање захтјева привреде који се тичу кредита код ИРФ-а.

ДИГИТАЛНИ ВАУЧЕР

Јанко Радуловић, “Кредит Холидеј”, презентовао је члановима Одбора њихов производ Дигитални туристички ваучер

Дигитални туристички ваучер издају хотели или други туристички објекти преко нашег портала creditholiday. Одмах по издавању, дигитални туристички ваучери су доступни свим потрошачима на локалном, регионалном и глобалном тржишту. Издавањем и продајом дигиталног туристичког ваучера хотели и други туристички објекти одмах добијају средства на свом рачуну и обавезују се да у будућности имаоцу ваучера омогуће резервацију и коришћење туристичких услуга. Нови производ функционише на принципу плати сада, резервиши и одсједни касније – појаснио је он.

Дигитални туристички ваучери садрже попусте у зависности од периода употребе које флексибилно дефинишу издаваоци тј. хотели или други туристички објекти. На овај начин овим објектима је доступан нови канал продаје који им омогућава побољшање ликвидности, директну комуникацију у процесу резервације са купцем ваучера као и смањење трошкова. Потрошачу-туристи је доступан укључени попуст, флексибилност резервације у периодима валидности ваучера, као и сигурност у обештећењу тј. поврату цјелокупних средстава у случају да ваучер остане неискоришћен.

Томо КНЕЖЕВИЋ питао је да ли Дигитални ваучери обухватају приватни смјештај као и атрактивна туристичка мјеста, као што су Национални паркови и Липска пећина. Радуновић је одговорио да овај производ обухвата искључиво смјештајне капацитете и услуге у њима, што не значи да убудуће неће бити проширен.

Радак Кукавичић је истакла да се мора водити рачуна колико поједини хотели могу емитовати ваучера, те да се предвиде кораци заштите корисника у случају њиховог евентуалног банкрота. Радуновић је нагласио да ће се контролисати финансијска ситуација пружалаца услуга, након чега ће се закључивати уговори са њима. У случају стечаја, корисници ваучера имају сва права сходно законској регулативи.

Предсједник Одбора Јововић изразио је очекивање да ће привредници препознати значај Дигиталног ваучера за туризам и да ће ускоро имати бенефите захваљујући овом производу.

Tags

Повезане Вијести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close