ДруштвоКултура

PRIČU O NOVOM KAZUJU I BISTE I SPOMEN PLOČE PA ZASLUŽUJU I VEĆU PAŽNJU

Kada su nekih davnih godina otkrivane u Herceg Novom biste značajnih književnika koji su u našem gradu povremeno ili u dužem periodu živjeli i stvarali, ne bez ponosa, isticano je kako smo im se odužili na pravi način. S godinama, ono što je bio povod za ponos, pretvorilo se u brigu jer je biste trebalo i održavati, a to niko nije radio. Zapuštene, zarasle,  oštećene, išarane, nerijetko bez imena autora, djelovale su  godinama tužno – kao spomenik našem nemaru.

Nedavnim dogovorom između Opštine i gradske Galerije i Muzeja, situacija je počela da se mijenja, a konzervator Goran Skrobanović informiše da je  već uređena bista Sima Matavulja, na stepeništu koje takođe nosi njegovo ime i vodi prema Kanli kuli.

– Spremni smo da uredimo, konzerviramo, popravimo sve ono što je dio kulture Novog. Prva bista koju smo radili je bista Sima Matavulja koja je bila jako oštećena. Moram reći, da  na žalost,  današnja omladina izgleda nema pravi odnos prema kulturnom blagu. Bista je bila posuta kiselinom i utučena kamenom. Konzervatorski atalje se odazvao na poziv Opštine i uredili bistu,  ukucali da je to rad Voja Stanića iz 1960. godine, što je takođe važan podatak. U gradu imamo oko 20 bisti o kojima neko treba da vodi računa. Tu su biste Njegoša, Marka Miljanova, Marka Cara, Petra Lubarde, Branka Ćopića, Desanke Maksimović, Iva Andrića, Vuka Karadžića, Mihaila Lalića i mnogih drugih koji su značajni i za našu istoriju i za  naš grad. Dosta dugo su te biste bile zapuštene, a mi smo spremni da sve njih uredimo i  mislim da je to pravi put.

Sigurno se ne radi o velikim  sredstvima koja za to treba izdvojiti, a mislim da bi rezultati  bili ogromni.

-Mi smo opštinska, javna ustanova i naplatićemo samo materijal. Tu nema neke zarade ali je korist velika. Ovim intevrencijama se ispravljaju  i neki propusti. Recimo na bisti  Sima Matavulja ispisano je njegovo ime, ali nije naznačeno da je radio Vojo Stanić. Bila je na postament stavljena pločica na kojoj je bilo ispisano Stanićevo ime, latinicom. Pločica je bila oštećena.  S obzirom na to da je ime Sima Matavulja uklesano ćirilicom mi smo istim pismom i na isti način označili i ime autora biste.

Šta je sa spomen pločama i njih je mnogo i zaslužuju pažnju?

– Trebaalo bi i njih urediti i to počevši od one koja se nalazi na tvrđavi Forte Mare, koja nije spomen ploča, ali je jako interesantna. Na njoj je  upisano da je restauriran ulaz u Forte mare, i dosta slušalaca neće znati da je tu Austrija prvi put u carstvu, osam godina nakon otkrića u Francuskoj, prvi put upotrebila  cementni malter. Kada su shvatili da ne pušta vodu, onda su počeli da ga upotrebljavaju.

Koliko bisti i spomen ploča ima u Herceg Novom?

Šta biste prvo radili?

Jako nam je interesantno da uredimo  spomenik strijeljanim Bokeljima koji se nalazi u porti Manastira Savina. Slova se ne vide, lanci su zarđali, a tu dolazi puno ljudi… Sve te biste, spomenici  i spomen ploče pričaju priču o našoj prošlosti, ne bi ih niko postavljao da to neko nije zaslužio, a naša je obaveza da ih održavamo, kaže Goran Skrobanović.

Bogato kulturno naslijeđe nije nešto što se podrazumijeva, treba ga održavati i učiniti vidljivim ne samo za goste nego i za nas koji svakodnevno prolazimo pored mjesta na kojima su živjeli ili radili velikani…

Neki još čekaju da ih se sjetimo, ali to je povod za drugu priču.

Tags

Повезане Вијести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close