Друштво

ПРОСВЈЕТНА ЗАЈЕДНИЦА ПРЕДЛАЖЕ ПЛАН ОРГАНИЗАЦИЈЕ НАСТАВЕ ОД СЕПТЕМБРА

Док ученици, родитељи и наставници очекују званичну одлуку Министарства просвјете како ће се наставна година одвијати од 1. септембра, у учионицама или „на даљину“, Просвјетна заједница Црне Горе предложила је министарству план реализације наставе. Предлажу повратак у учионице и наглашавају да не пристају на то да се дјеци на рачун мање опасности ускрати спасоносна подршка наставника или пријатеља у школи, да им се укида социјализацијски процес и ускраћују бенефити редовног школовања.

Како преноси портал Родитељи.ме, представници просвјетних радника предлажу да образовне установе са великим бројем ученика функционишу пуно радно вријеме тако што ће половина ђака из једног одјељења ићи на први час свих предмета у седмици, а друга половина на други час, за двочасовно  заступљене предмете, каква је већина. За трочасовне, одјељење се дијели такође на двије групе с тим што се трећи час одржава преко зоом или других онлине апликација. Како се наводу у предлогу, једночасовни би се организовали са једном групом односно по пола одјељења по седмици.

Овај предлог у пракси значи да ако једно одјељење има математику два пута седмично, онда један дан долази 15 ученика, а други осталих 15, а на оба часа се ради доминантно обрада градива.

За мјешовите школе сугеришу да раде у двије смјене и тако се смањи фреквентност контаката, а такође по двочасовном принципу.

Часови физичког васпитања би се одржавали на отвореном гдје год је то могуће. Практична настава би се спроводила такође по групама.

Ђачке кухиње и исрахрана у вртићима функционисали би према препорукама Национационог тијела за заразне болести, а из Просвјетне заједнице подсјећају да сви ресторани у Црној Гори раде.

Часови у 1. разреду основне школе би се свели на 50 одсто предвиђене норме. За разредну наставу морао би се урадити посебан план сходно појединачним школским условима.

Сви часови у учионици трајали би 5+25 минута од чега би 5 минута било посвећено обнављању градива, а 25 минута обрађивању с тим што би одступања у овом флексибилном моделу била 30 одсто.

“Часови би трајали максимално 30 минута због оптерећења под маскама. Остатак од 15 минута, професор би надокнађивао обавезном комуникацијом преко школске платформе или на други одобрени јединствени начин. За тај рад мора подносити периодични извјештај”, предлажу просвјетни радници.

Рад са ученицима преко интернета би укључивао један избор умјесто вишеструких платформи. Испитивање и оцјењивање би се спроводило искључиво у школи, доминантно тестовима по моделу који је важио за матурски испит. Наставник који реализује тест или писмени задатак обезбјеђује адекватну просторију односно двије просторије у сарадњи са управом школе и уз асистенцију дежурног професора или школског педагога.

Усмена интеракција, домаћи задаци, радови и слично би се узимали у обзир само сумарно за закључну оцјену. Наставник мора располагати базом наведеног материјала, појашњавају из Просвјетне заједнице.

Наставни план би се усаглашавао на нивоу актива седмично. Уз школски рад, емитовала би се паралелно и ТВ предавања прије и послије подне на посебним каналима и на Yоутубе каналу, као подршка, а никако као основа за рад и процјењивање резултата рада.

“За сва ТВ предавања постојао би јединствен план који корелише са јединственим планом на нивоу државе за све предмете. На тај начин не би било кашњења, мимоилажења, понављања итд. За ТВ предавања би професори били плаћени по уговору о хонорару”, наводи се у предлогу.

ТВ предавања појединачно не би могла бити краћа од 15 минута и реализована нити емитована без стручног надзора. Вибер групе и други начини масовног комуницирања биле би опције искључиво у аутономији наставника у складу са потребама како он/она процијене да је неопходно.

Сваког 1. у мјесецу радила би се евалуација рада анкетирањем ученика и Савјета родитеља и у случају неефикасности или незадовољства реаговало промптно.

За вријеме школског рада поштовале би се све мјере НКТ. За дјецу са хроничним обољењима и другим здравственим тегобама урадио би се посебан програм за учење на даљину и тако 100% елиминисао ризик. За професоре са хроничним обољењима и другим здравственим проблемима на њихов захтјев уз приложену медицинску препоруку требало би обезбиједити искључиво рад на даљину, без доласка у школу.

“Све школе треба опскрбити ручним детектором тјелесне температуре којим би се запослени провјеравали по доласку на посао а по потреби и ученици”, предлог је просвјетних радника.

Из Просвјетме заједнице објашњавају да је ово начелни предлог, као и да су све ставке посебно разрађене и објашњене у посебном документу, а позивају надлежне да бар једном уваже ријеч доказаног струковног удружења.

Подсјећају на основне претпоставке УНИЦЕФ-а у којима се наводи да не постоје докази о корелацији између стопе преноса болести и отворених или затворених школа али да постоје вишеструки докази о негативним учинцима затварања школа уз дугорочне импликације по учење, сигурност, здравље и добробит дјеце.

“Редован одлазак у школу дјеци не значи само у васпитно-образовном смислу, већ дјелује и ментално окрепљујуће нарочито на дјецу која су често на маргинама друштвене бриге. У нашем разореном друштву много се траума развија нарочито у крхким породицама, у оним у којима су дјеца злостављана, занемарена или због терета дисфункционалности препуштена немаштини и самима себи”, указују из Просвјетне заједнице

Tags

Повезане Вијести

4 Коментара

  1. Kakve gluposti , to je ne moguce izvesti pogotovo sto 90% roditelja nece dozvoliti da deca idu svesno u potencijalno leglo zaraze . Gluposti , valjda se i roditelji nesto pitaju .
    Treba pustiti decu da se guse pod maskama … nek se batali ta prica ,online nastava i gotovo .

  2. Konacno neko rijesenje. Sve je bolje od online nastave! Koronu su djeca, roditelji i gradjani prezivjeli prosle godine u decembru i ove u januaru i februaru kad je bilo po 8 ucenika u razredu od 30 i u vrticima isto tako, ali niko nista nije spominjao jer drzava nije imala sredstva niti kapacitete da prica o tome. Kad je najjaci talas prosao pozatvarali su skole u martu kada se virus zapravo stisavao.
    I sta smo uradili, djeca su prepisivala iz knjiga, sa interneta, radili testove uz pomoc svih zivih pomagala od kuce. I sta su naucila? Bas nista.
    Treba da se vrate u skole sa vecim mjerama opreza i zastite, drzava treba da ulozi u to, a ne u izbore I kupovinu glasova. Ove firme i banke sto su se na racun gradjana obogatile i koje su otete od drzave da bi “ pojedini” profitirali, treba da budu svjesne kako su dosli do svog bogatstva I da doniraju novac skolama za obezbijedjivanje sredstava!!! Makar nesto da vrate gradjanima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close