ИздвојеноКултура

СЈЕЋАЊЕ: ГОРАН ПАСКАЉЕВИЋ (1947-2020) – ФИЛМОВИ СУ ОДБРАНА СТВАРАЛАШТВА И КУЛТУРЕ

Напустио нас је прослављени  српски и југословенски филмски редитељ Горан Паскаљевић, а оставио нам  звјездани траг  више од  30 документарних и 13 играних филмова… и поруку да када одемо  „наш живот само мења овоземаљску форму”.

Први сусрет херцегновске филмске публике са редитељем Гораном Паскаљевићем десио се  1987. на Канли кули, на првом, тада Југословенском фестивалу  филмске режије на коме је његов филм „Анђео чувар“ по одлуци жирија заслужио специјално признање. Тада смо потврдили оно што нам је показивао претходним филмовима (Варљиво лето, Чувар плаже у зимском периоду, Пас који је волео возове )  Паскаљевић је редитељ са ставом који ствара срцем. Захвалио је жирију и одбио признање! Сматрао је да су три званичне фестивалске награде довољне.  

И на другом  издању фестивала Паскаљевић је био јасан  стајући  сасвим уз херцегновску филмску светковину. Забиљежили смо изјаву:  Логично би било да се фестивал режије појавио као први, а не међу последњима. У свету постоји само још једанфестивал филмске режије, у Кану, фестивал „15 дана аутора“. То је фестивал режије, први у свету, а овај у Херцег Новом је други“  Ту идеју да  је кинематографији потребан баш фестивал режије бранио је и када је новска филмска светковина, силом прилика, мијењала концепцију.

Рат у некадашњој ЈугославиЈи подстакао га је да када је отварао пети фестивал запита: „Због чега правити филмове кад се пуца и гине када мржња постаје преовлађујуће осјећање а насиље стил живота.“  А онда је на питање понудио и одговор: „Филмови су наша одбрана, још увек сачуваних простора, културе стваралаштва, онога што морамо, не само ради себе, чувати и сачувати.  

Минулих година на Канли кули смо одгледали и Паскаљевићеве филмове: „Време чуда“, „Танго Аргентино“, „Туђа Америка“, „Буре барута“ који је кандидован за Оскара, све до филма „Кад сване дан“  2012. kоји је такође био номинован за Оскара.  Паскаљевић је награде добијао и на некадашњим југословенским фестивалима, у Пули, у Херцег Новом, али   и на европским филмским смотрама:  награду критичара за најбољи европски филм 1998. за “Буре барута” касније и за „Време чуда“, ту је  престижно признање „Федерико Фелини”,  три Гран прија у Ваљадолиду, наградуа „Сергеј Бондарчук” у Москви, три „Златна витеза” у Русији, награда публике у Кану, европски Оскар, номинација за холивудски „Златни глобус”…   часопис Variety сврстао га је 2001. у пет најбољих режисера године, први  је  2002. у Минхену добио награду „Бернард Вики Мост“ за хуманизам у својим дјелима, а  2007.  одликован је и  француским Орденом умјетности и књижевности.

Ретроспективу су му приређивали њујоршки Музеј модерне умјетности, Британски филмски институт, Француска кинотека у Паризу, Шпанска кинотека у Мадриду и Барселони, Аустријски филмски архив у Бечу. „Туђу Америку” је „Њујорк тајмс” прогласио једним од најбољих филмова о емиграцији снимљених у Америци.

Чаролија филмског стваралаштва Горана Паскаљевића остаје у Новом и у нама, увијек једнако снажна. С једне стране  због тога што је  стално доказивао  да су  Филмаџије  у целом свету једна велика породица, чак и ако се добро  не разумемо, ми говоримо језиком филма и комуникација се моментално успоставља.   С друге стране  због тога што је све што је стварао стварао срцем, дајући предност осјећањима. Управо је једно од њих ,љубав,  сачувало је и наш  филм и новски фестивал. Чуваће и сјећање на Горана Паскаљевића!

Повезане Вијести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close