ЕкономијаИздвојено

СЕКУЛИЋ: ОДОБРЕНО ОKО 13.260 ЗАХТЈЕВА ЗА СУБВЕНЦИЈЕ

„Влада је до сада одобрила око 13.260 захтјева за субвенције и у ту сврху су из буџета исплаћене, или су тренутно у процесу исплате, бруто зараде за око 56.000 запослених у укупном износу од око 14,5 милиона еура“, изјавила је  министарка економије Драгица Секулић, преноси портал CDM. 

О посљедицама коронавируса на нашу  економију, како је истакла, још је рано говорити.

“Kроз имплементацију првог и другог сета мјера, у великом дијелу успјели смо да минимализујемо негативне посљедице за већину сектора. Очекујемо да ће и трећи сет економских мјера, на којем ових дана предано радимо, дати резултате”,  сматра  Секулић која највеће шансе за опоравак црногорске економије види у наставку реализације великих инфраструктурних пројеката.

 У оквиру другог пакета подршке, Министарство економије је за првих 18 дана примило више од 15.000 захтјева за субвенције априлских зарада од привредних друштава и предузетника. До сада је одобрено око 13.260 захтјева и у ту сврху су из буџета исплаћене, или су тренутно у процесу исплате, бруто зараде за око 56.000 запослених у укупном износу од око 14,5 милиона еура.

Kада је у питању структура привредника који су аплицирали за наш програм, у питању су микро, мала, средња и велика предузећа различитих дјелатности. Предузећа смо груписали у односу на то да ли су морали да затворе своје пословнице, тј. објекте сходно наредбама Министарства здравља или су могли пословати, али у отежаним условима, са одређеним падом промета. Туризам смо издвојили као посебно рањиву привредну грану у овом тренутку, а омогућили смо и субвенције за предузећа чији су запослени морали бити у карантину, самоизолацији или су морали остати код куће због чувања дјеце млађе од 11 година. Уз то, посебно смо третирали она предузећа која су током овог изазовног периода запошљавала нове раднике.

Дакле, у зависности од категорије којој припадају, предузећа имају право на субвенцију у износу од 50, 70 или 100 одсто бруто минималне зараде у Црној Гори за период од два или шест мјесеци. Додатно бих истакла и чињеницу да смо за потребе реализације ових мјера у јако кратком року, за свега пар седмица, креирали иновативно апликативно рјешење, које предузећима, чији се захтјеви реализују без посебних ставки за разматрање и анализу, омогућава да се пријаве за субвенције без иједног јединог папира, користећи право електронског потписа. Дакле, комплетан процес се реализује онлине. Такође, просјечно вријеме од предаје апликације до исплате субвенција запосленима износило је око 24-48 сати. Наше иновативно апликативно рјешење, али и процедура која га прати, поред једноставности, дали су и висок степен ефикасности у дијелу брзине исплате субвенција запосленима, што је и био један од главних циљева“, објаснила је она.

 Привредници имају право на субвенције и за мај, без обзира на то што је велики број њих раније отворио предузећа. Пријаве за мајске субвенције крећу од 1. јуна.

Секулић је казала да ће се мијењати  закон, уколико се укидање нерадне недјеље покаже оправданим.

„Министарство економије континуирано прати ефекте увођења нерадне недјеље, како на запослене, тако и на трговце, укључујући посљедице које је корона вирус изазвао на пословање трговаца. Неоспорна је чињеница да коронавирус није једнако утицао на пословање свих трговаца, с обзиром да је значајан дио њих био у могућности да ради и остварује приходе, понекад чак и у увећаном обиму. С тим у вези, уколико се укидање нерадне недјеље покаже оправданим, приступиће се измјенама закона“, казала је Секулић. 

Очекује да ће и трећи сет економских мјера, на којем ових дана предано радимо, дати резултате.

„ Трећи сет мјера неће имати само функцију опоравка, већ ће бити и развојног карактера. Највеће шансе за опоравак наше економије видимо великим дијелом у наставку реализације пројеката и активности које смо почели и прије епидемије. Говоримо о наставку реализације великих инфраструктурних пројеката, о улагањима у сектор енергетике, пољопривреде, саобраћаја. Такође, ту мислим и на наставак подршке коју смо и у претходном периоду пружали предузећима кроз имплементацију Програма за унапређење конкурентности привреде и њему сличних пројеката.

  Јасно је да морамо, а то нам и јесте план, улагати више у дигитализацију и иновативност. Само тако, наша предузећа могу ојачати конкурентску позицију не само на домаћем, већ и на међународном тржишту. Посебну пажњу посветићемо домаћој производњи, подржаћемо оне који стварају нове вриједности, креиране управо у Црној Гори. Улагање у домаћу производњу помоћи ће нам да смањимо спољнотрговински дисбаланс и да дио увоза покријемо извозозом.

 Kроз имплементацију првог и другог сета мјера који подразумијевају одлагање плаћања обавеза према држави и банкама у виду пореза и мјесечних ануитета за кредите, те повољнијих могућности за задуживање, али и омогућавање субвенција за зараде запослених, елиминисали смо сценарио гашења предузећа која су добро пословала у периоду прије епидемије. Сигурна сам да ће и трећи сет мјера дати резултате и да ће представљ ати развојну шансу за њих, те да ће број угашених предузећа бити сведен на минимум. Такође, сигурна сам да ће и овај изазовни период који је задесио цио свијет, за неке представљати развој ну шансу као и јачање појединих сектора, као што је IT сектор, те да ће и наша предузећа ту шансу искористити на најбољи могући начин, казала је министарка економије Драгица Секулић у интервју за „Дневне новине“, а преноси портал CDM.

Tags

Повезане Вијести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close