Култура

СТЕЋЦИ ЧУВАЈУ ПРАВОСЛАВНИ ИДЕНТИТЕТ

Новообјављени наслов др  Горана Комара „ Повијест  о Вишњем  Јерусалиму -одломци“ које је као посебно издање  приредило „Друштва за архиве и повјесницу хецегновску,  промовисан је синоћ у дворани Парк.

И у овом раду др Горан Комар  је потврдио себе као истраживача на терену са инстиктом да откривање историјских споменика,  који су главни материјални свједоци са колико напора се у Рерпублици Српској и дијелу Црне Горе, се чува српски православни идентитет. Публициста Небојша Рашо нагласио је да у времену процеса стварања нових националних идентитета и фаслификовања историјских докумената научна јавност ћути и зато је истраживање доктора Комара  од изузетне важности :

– Истражујући натписе средњег вијека  и новије на простору БиХ др Горан Комар уочио је   натпис   „Вишњи Јерусалим” и у свом истраживању утврдио  да су то мотиви на стећцима из Новог завјета. Ова књига  доноси  допринос и ауторов поглед на још увијек историјске непознанице у српској  историји средњег вијека. Својим истраживањем натписа на стећцим др  Комар је још једном показао да вријеме  стећака  вријеме након Косовске битке до пада овог подручја под  Османску власт. То је вријеме када Твртко подиже град Нови и аутор у овом свом раду закључује да стећак није обична  надгробна плоча, већ да је то  аутохтони производ балканског тла. Он је  хришћански супституент и израз настојања човјека Босне и Хума да престави свој  доживљај Духа Светога и да каже о свом моралном кодексу, патријахалном обрасцу и својој држави, казао је Рашо.

Стећци су  хришћански,  а никако јеретички. Карактер већине стећака је православни, додао је Рашо

-Од цијеле Босне истиче се држава Косача по православном карактеру. Херцег Стефан је  градио цркве у  рашком православном стилу. Примјер је црква   Св. Сергија и  Вакха на Подима која  је  добила куполу која је карактеристика рашког градитељства-рекао је Рашо.

Рашо је нагласио да је црква босанска  још увијек непознаница. Од католичке  и православне цркве сматрана је јеретичком.

-То је искористила Аустро угарска да покуша изградити  народно име Нове Босне, а покушава се и у наше доба. Аутор сматра  да се након  измирења са Цариградом 1375. године створио услов за  унос у српске земље визатинског исихазма и да се тај процес проширио на Босну. И држава Балшића  се у државном и црквеном погледу орјентише према Србији. Исихазам је молитвена традиција у православљу. Везије се за  светогорски покрет из 14 вијека који се одатле проширио на  друге православне земље али он као начин монашког живота и пут спасења постоји од раних година цркве Христове. Преко Србије овај покрет се пренио на Херцеговину и Босну спремајући народ на очување у престојећим тешким временима  а и стећак је дио тог времена. Књига   је изашла у годинама  значајних јубилеја и  великих искушења и пружа нови поглед  на многе историске непознанице из период продора Османлија и заузимања БиХ. Ту су и ауторова бројна истраживања са терена  од Боке до Пиве и Гламоча  а поткрепљена документима Дубровачког архива закључио је Рашо.

 Аутор Горан Комар истакао је да његова истраживања датирају од већ подмакле 1994. године.

-Истражујући написе из средњег вијека и ове новије  на простору БиХ уочио сам на више мјеста синтагму „Вишњи Јерусалим“ и одлучио сам да овом књижицом прикажемо споменике али и да пружим погледе на текстове  који су могли престављати извор и узоре њиховим саствљачима. Ови исјечци показују да се велики културно црквени покрет није задржао  на планиским масивима  Старе Херцеговине и балканских ријека већ се кретао ка западу т, што потврђују истраживања  у Херцеговини и Горњем Подрињу. Резултати тих истраживања Стећак-сандук са постољем је тај материјални  супстрат који одликује Балкан који је сасвим темељан и дохватљив, казао је Комар.

Вријеме послије косовске трагедије, и низа  претходних  васељенских удеса јесте вријеме стећка.

-Овим наслеђем од цијеле Босне истакла се држава Косача и осталих хумских династа. Дакле синтагма  “Вишњи Јерусалим” је  унијета у нашу ближу Херцеговину и Босну и ја то овим скромним истраживачким приносом доказујем, закључио је Комар.

Повезане Вијести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close